|
Međunarodna federacija univerzitetskog sporta, FISU, je nastala u okviru institucija univerziteta da bi širila sportske vrednosti i unapređivala bavljenje sportom u savršenoj sprezi i nadopunjavanju sa akademskim duhom.
Začetnici - Početkom XIX veka, takmičarski sport napravio je svoje prve korake predvođen jednim od svojih začetnika i ocem modernih Olimpijskih igara, baronom Pjerom de Kubertenom.
Do prvih među-univerzitetskih okupljanja došlo je u SAD, Engleskoj i Švajcarskoj. Oni su postepeno doveli do nastanka univerzitetskih sportskih saveza od kojih je prvi osnovan u SAD 1905. godine.
Za razliku od Olimpijskog pokreta koji je stekao međunarodnu strukturu još 1894. godine, Međunarodna konfederacija studenata osnovana je tek 1919. godine. Upravo je Sportski komitet ove organizacije bio prvi koji je organizovao Svetske univerzitetske igre. Bilo je to 1923. godine.
Početak
FISU je zvanično osnovan
1949. godine ali njegovi prapočeci datiraju iz dvadesetih
godina dvadesetog veka kada je Francuz Žan Petitžan
organizovao prve 'Svetske studentske igre'
u Parizu, u maju 1923.
Naredne godine nastala je Međunarodna konfederacija
studenata (International Confederation of Students
- ICS), koja je svoj kongres održala u Varšavi.
Na kongresu je učestvovalo nekoliko delegacija i time
je pokret bio osnovan. Od 1925. do 1939. godine studenti
i ICS su organizovali veliki broj sportskih manifestacija:
u Pragu (1925), Rimu
(1927), onda opet u Parizu, u Darmštatu
(1930), Torinu (1933), Budimpešti
(1935), Parizu (1937), Monaku
(1939). Drugi svetski rat prekinuo je ova okupljanja
ali, kada je ponovo došao mir, Francuska je ponovo pokrenula
organizovanje Svetskih studentskih igara.
1949: Osnivanje FISU
Ovaj mir bio je relativna
kategorija jer je senka Hladnog rata ubrzo podelila
studentski sport. Godine 1949., iako je Međunarodna
studentska unija (International Students Union -
ISU) organizovala Igre na kome je učestvovalo vrlo
malo zapadnih zemalja, Međunarodna organizacija
studentskog sporta (FISU), rođena prethodne
godine u Luksemburgu, pod uticajem dr Pola Šlajmera
osnovana je i zvanično i organizovala je svoje prve
Međunarodne studentske sportske nedelje, koja je okupila
zapadne delegacije. Ovi sastanci odigrali su se pre
svega u Meranu (1949), Luksemburgu
(1951), Dortmundu (1953) i San
Sebastijanu (1955).
Prilikom ponovnog početka 1957. godine, Francuski Savez
je organizovao Svetsko univerzitetsko prvenstvo
koje je okupilo studente iz Istočnog i iz Zapadnog bloka.
Iz ovog sastanka proistekla je želja za organizovanjem
jedne univerzalne manifestacije u kojoj bi učestvovali
studenti iz svih delova sveta.
Prva Univerzijada
FISU i ISU su se 1959. složile
da učestvuju na igrama koje je u Torinu, u Italiji,
organizovala CUSI, Italijanski studentski sportski savez.
Ta godina je bez sumnje bila godina koja je ostavila
najveći utisak na naš savez. Zapravo, italijanski organizatori
krstili su ove igre 1959. godine, novim imenom - Univerzijada.
Oni su osmislili zastavu sa slovom 'U' okruženom zvezdama
koja je krenula na put oko sveta i zamenili nacionalne
himne na svečanom dodeljivanju medalja melodijom Gaudeamus
Igitur.
Univerzijada u Torinu predstavljala je uspeh lokalnog
Izvršnog komiteta i čoveka koji će promeniti budućnost
studentskog sportskog pokreta: dr Primo NEBIOLO.
Na ovoj Univerzijadi, koja je okupila 43 različite zemlje
i 1.400 učesnika, mnoge federacije koje ranije nisu
bile članice zatražile su članstvo u FISU.
Međutim, čak i ako je studentski sport konačno živeo
u mirnoj koegzistenciji, još uvek je trebalo uspostaviti
modus vivendi. Pored sporazuma koji je postignut u vezi
sa nacionalnim obeležjima (nema zastava ni himni) i
o programu, FISU je svoju filozofiju odredila u članu
2 svog Statuta: 'FISU nastoji da postigne svoje
ciljeve ne uzimajući u obzir i bez diskriminacija političkog,
verskog ili rasnog karaktera'. Od tog trenutka
FISU je Igre organizovala na svetskom nivou.
Širenje univerzitetskog sporta
Počevši od ovog važnog razdoblja,
Univerzijada je nastavila da privlači sve više i više
učesnika. Od ukupno 1.407 učesnika u Torinu, u Italiji
1959. godine došlo se do ukupno 6.675 učesnika u Pekingu,
u Kini, 2001. godine, i do više od 165 zemalja i 6.643
u?esnika iz 174 zemlje u Daegu, u Koreji 2003. godine.
Najveći broj u?esnika zabeležen je na Letnjoj univerzijadi
2005. godine u Izmiru, u Turskoj, naime, tada je bilo
7.805 učesnika.
Zimske univerzijade doživljavale
su podjednak uspeh. Zapravo, naši statistički podaci
pokazuju da je 98 sportista učestvovalo na Univerzijadi
u mestu Cel-am-Ze, u Austriji 1958. godine, dok je
rekordnih 2.223 učesnika iz 50 zemalja došlo na Zimsku
univerzijadu u Inzbruku, u Austriji 2005. godine.
Širenje univerzitetskog sporta svetom donelo je novu
potrebu za okupljanjem i takmičenjima kako bi se zaokružio
program Univerzijade. Tako je FISU nadgledala i Svetska
univerzitetska prvenstva još od ranih šezdesetih.
Tokom trideset
osam godina organizovano je 148 ovakvih Prvenstava,
čime je pokriven širok dijapazon događaja (gotovo
uvek različitih od sportova na Univerzijadi) što je
okupilo gotovo 25.500 učesnika iz 135 različitih
zemalja. Ova prvenstva, koja se odigravaju
parnih godina i koja su imala sve veći uspeh kako
su te godine prolazile, garantuju kontinuitet takmičarskog
programa. Isto tako, ona omogućavaju da se veliki
broj studenata i lidera univerzitetskog sporta sastanu
i van Univerzijada. Do 2000. godine održano je 20
Svetskih univerzitetskih prvenstava sa 3.623 učesnika,
i svako je bilo u drugom mestu i za drugi sport. Godine
2002. održano je 24 Svetskih univerzitetskih prvenstava
koja su privukla 4.228 učesnika iz 83 zemlje. Godine
2004. održano je 26 prvenstava koja su okupila 4.845
učesnika. U ovom trenutku 28 Svetskih univerzitetskih
prvenstava već je prijavljeno za 2006. a 10 za 2008.
godinu.
Izdanja Letnje univerzijade za 2007. i 2009. godinu
već su dodeljena, prvo Bangkoku (Tajland)
a drugo Beogradu (Srbija). Izdanje
Zimske univerzijade za 2007. godinu dodeljeno je CUSI,
nacionalnoj organizaciji za studentski sport Italije
koja će ih organizovati u Torinu,
rodnom mestu Univerzijade. Zimska univerzijada će
2009. godine biti organizovana u Harbinu
(Kina).
FISU pomaže ova takmičenja koja studentima sportistima
daje priliku da se sastanu iz svih krajeva sveta u
duhu razumevanja i mira kako bi mogli da streme ka
postizanju rezultata na visokom tehničkom nivou.
|
